Autorka: Sara Vukelić
Svi volimo da se osećamo bezbedno u noćnom provodu, u svakodnevnom životu, odnosno bilo gde gde smo u neposrednom kontaktu sa nekom od psihoaktivnih supstanci (da, i alkohol je psihoaktivna supstanca!!). Ali, da li smo sigurni da znamo šta je neophodno da preduzmemo kako bismo zaštitili sebe i druge? Šta je to što možemo da uradimo kao pojedinci da svoje okruženje učinimo boljim i sigurnijim mestom?
Jedan od ključnih termina za koji možda niste čuli (ili jeste, a ne znate šta znači) je smanjenje štete. Programi smanjenja štete u fokus stavljaju smanjenje i ublažavanje negativnih posledica upotrebe (ilegalnih) psihoaktivnih supstanci, (iako se mogu primenjivati i na legalne – prim. alkohol). Ovaj koncept je takođe i pokret zasnovan na postizanju socijalne pravde i poštovanju ljudskih prava osoba koje koriste droge. Fokusira se na pozitivne promene i rad sa ljudima bez osuđivanja, prinude, diskriminacije ili zahteva da prestanu da koriste drogu kao preduslov za podršku.
Smanjenje štete obuhvata niz zdravstvenih i socijalnih usluga i praksi koje su prvenstveno bile primenjivane u kontekstu sprečavanja širenja infekcija kao što su HIV i AIDS i virusni hepatitisi. Od svog nastanka do sada ovaj koncept podrazumeva brojne programe kao što su zamenska terapija (OST), sobe za bezbedno injektiranje, programi zamene igala i špriceva, inicijative za stanovanje i zapošljavanje koje nisu zasnovane na apstinenciji, drug checking (testiranje droga), prevencija i otklanjanje predoziranja, psihosocijalna podrška i pružanje informacija o bezbednijoj upotrebi droga, u zavisnosti od geografskog područja i konteksta u kome se sprovode.
Pristupi poput ovih su isplativi (programi smanjenja štete su jeftiniji od troškova bolničkog lečenja, ili zatvorskih kazni), zasnovani na dokazima i imaju pozitivan uticaj na zdravlje pojedinca i zajednice.
Postoji nekoliko principa kada je reč o smanjenju štete.
- Prihvatanje da je upotreba psihoaktivnih supstanci prisutna i da treba raditi na smanjenju štetnih posledica, a ne ignorisati ili osuđivati upotrebu.
- Bitno je da razumemo da je upotreba PAS kompleksna pojava, da je na spektru od gotovo potpune apstinencije do problematične upotrebe, i da su određeni načini korišćenja manje rizični od drugih.
- Poboljšanje kvaliteta života kako pojedinaca, tako i zajednica, koje ne mora nužno značiti prestanak korišćenja.
- Pristup mora biti neosuđujući, nenapadan i adekvatan kako bi se šteta smanjila.
- Zajednica ljudi koji koriste droge mora biti uključena u osmišljanje i sprovođenje programa.
- Na prvo mesto stavlja ljude koji koriste droge i pruža im potrebnu podršku jer jedino korisnici mogu smanjiti rizike i štetu.
- Prepoznavanje da životni uslovi, kao i prethodna iskustva mogu doprineti nečijem korišćenju, te da pitanje upotrebe droga nije isključivo pitanje droga već i socio – ekonomskog statusa, stigme i diskriminacije, društvene isključenosti…
- I na kraju, ali ne i najmanje bitno – smanjenje štete ne umanjuje i ne ignoriše štetu i opasnosti povezane sa upotrebom psihoaktivnih supstanci.
Terminologija uvek treba da izražava poštovanje i izbegava stigmatizujuće izraze, ili podele na “dobre” i “loše” droge. Sledeći put umesto “narkoman” ili “zavisnik” koristi termin kao što je “osoba koja koristi droge”, umesto “drogiranje”- “korišćenje droga” i izbegavaj osudu i neprijatne komentare na osnovu toga koju drogu neka osoba koristi. Stigmatizujući jezik održava štetne stereotipe, stvara prepreke u pristupu zdravstvenim i socijalnim uslugama i širi i podstiče diskriminaciju.
Mnoge politike prema drogama su u cilju uklanjanja upotrebe droga zapravo napravile značajno veći broj problema. To su na primer: kriminalizacija ljudi koji koriste drogu – što je dovelo do većeg broja ljudi u zatvoru, zloupotreba službenog položaja, uskraćivanje medicinske nege usled diskriminacije korisnika, ograničenja u posedovanju pribora za ubrizgavanje čime se povećavaju rizici od širenja krvno prenosivih infekcija, prinudno ispitivanje urina i zadržavanje u cilju rehabilitacije, diskriminacija na osnovu upotrebe droga itd.
Sada kada smo prošli kroz ovaj suvoparan, možda dosadan ali jako važan deo, pitaš se šta je to što ti možeš da praktikuješ u noćnom provodu što može da zaštiti i tebe i druge?
Ukoliko odlučiš da koristiš alkohol, bitno je da ne mešaš pića i budeš siguran/na da si uneo/la dovoljno vode u svoj organizam, ali i da si pre toga jeo. Ne samo da ćeš smanjiti šanse da ti bude loše u toku noći, već možeš sprečiti i ozbiljan mamurluk i bol u glavi sutradan!
Svaka upotreba droge je potencijalno opasna po život te čak i ako se na to odlučiš, nevezano od supstance (ako ijednu), nikada nemoj mešati supstance, i uvek pazi na dozu – ono što je drugim ljudima dovoljno, tebi može biti previše.
Različite supstance se mogu koristiti na razne načine, a ako odlučiš da ih koristiš nazalno, nikako nemoj koristiti novčanice za šrmkanje, niti svoju snifaljku deliti sa drugim ljudima. Sitni kristali mogu iziritirati sluzokožu nosa, čime rizik od prenošenja infekcija (kao na primer Hepatits B) može biti veći. Takođe, plastične slamčice mogu biti oštre i mogu dovesti do oštećenja, te je najbezbednije po tvoje zdravlje da sa sobom imaš čist papir koji možeš koristiti. Potrudi se da površina sa koje rešiš da konzumiraš bude čista, i pre toga je očisti – higijena je uvek bitna!
Gužva i glasna muzika u noćnom životu (pogotovo ako si pod dejstvom neke supstance) mogu dovesti do osećanja iziritiranosti, uzrujanosti i anksiznosti, pa čepići za uši mogu biti odlična prevencija, a zaštitiće i tvoj sluh od glasne muzike – em nema panike, em nema zujanja u ušima sutradan – win win situacija!
Uvek je bitno da koristiš lubrikant i kondom tokom svakog seksualnog odnosa, čime smanjuješ rizik od krvnih i polnih infekcija, neželjene trudnoće i povreda tokom odnosa – ovim garantuješ da će i zabava nakon žurke ostati na visokom i bezbednom nivou!
Ukoliko se nekome pored tebe sloši u toku noći – napravi prostora za njih, omogući im svež vazduh i rashladi ih, a ukoliko je osoba izgubila svest, postavi je u koma položaj, prati vitalne funkcije i pozovi službu Hitne pomoći na 194.
