Autorka: Ana Cukić
“Dragi roditelji, braćo i sestre,
Veoma je teško ovde i nadam se da ćete razumeti da ne mogu da vam pišem često. Danas vam pišem uglavnom da bih vas zamolio da mi pošaljete malo Pervitina.
S ljubavlju,
Hajn”
Hajn je Hajnrih Bel, jedan od najznačajnijih nemačkih posleratnih pisaca koji je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1972. godine. Vojnik u Poljskoj, svedok nezamislivo jezivih ratnih prizora, žrtva strašnih trauma, jedino što ima da poruči svojoj porodici je molba za malo Pervitina. Kako je došlo do toga? Šta je uopšte taj čudesni Pervitin?
Nacistička ideologija bila je strogo protiv droga. Široka upotreba heroina, kokaina i morfijuma smatrana je znakom ličnih slabosti i odraz moralnog propadanja Nemačke u periodu posle Prvog svetskog rata. Međutim, jedna droga bila je pošteđena zakonskih zabrana i društvenih osuda, ona je predstavljala “čudesan proizvod” koji će probuditi Nemačku iz mračnih međuratnih vremena. Metamfetamin, supstancu blisku amfetaminu, uspeo je da sintetiše nemački hemičar Fridrih Haušild 1937. godine dok je radio za farmaceutsku kompaniju Temler- Verke. Ova kompanija je počela da prodaje metamfetamin pod komercijalnim imenom Pervitin. Delom zahvaljujući agresivnoj marketinškoj kampanji, tablete su postale veoma popularne i mogle su da se kupe u apotekama bez recepta. Pervitin je ubrzo postao toliko rasprostranjen da je čovek mogao, vraćajući se iz jutarnje šetnje, da svrati do prodavnice i kaže: “Daćete mi današnji Špigel, pakovanje cigareta i hm… mogao bih da pojedem nešto slatko… čokoladicu sa Pervitinom”. Gotovo cela nacija – od civila, preko vojnika na frontovima, činovnika svih pozicija, do samog Firera koristila je ovu supstancu.
Invazija Poljske, 1939. godine predstavljala je novi oblik industrijalizovanog ratovanja – Blickrig. Glavne karakteristike ove taktike su brzina i iznenađenje, sa ciljem hvatanja neprijatelja nespremnog. Međutim,slabu tačku je predstavljao ljudski faktor. Vojnici su ljudi kojima je potreban odmor i san što je značajno usporavalo napade i smanjivalo vojnu prednost. Tada na scenu stupa Pervitin. Ova supstanca se zaista savršeno uklapala u nacističku ideologiju koja je isticala fizičku i mentalnu superiornost. Povećava samopouzdanje, koncentraciju i budnost, smanjuje osećaj gladi, žeđi, bola i potrebe za spavanjem, smanjuje empatiju, a povećava agresivnost i sklonost ka riziku, održava pilote budnim i celu vojsku euforičnom. Reklo bi se, idealna droga za rat. Ove tablete, kao glavno gorivo nemačke vojne mašine, dostavljane su po komandi svim vojnim jedinicama, mornarici i vazduhoplovstvu. Samo između aprila i jula 1940. godine, nemački vojnici su dobili više od 35 miliona tableta metamfetamina. Međutim, povoljni efekti Pervitina nisu mogli da traju zauvek. Kratki periodi odmora nisu mogli da nadomeste dugačke periode budnosti i mnogi vojnici su ubrzo oslanjali na stimulans. Sa dugotrajnom upotrebom i zavisnošću, sve više korisnika je prijavljivalo negativne posledice kao što su prekomerno znojenje, mučnina, depresija, anksioznost, bol u srcu i, ponekad fatalni, srčani udari. Mnogi lekari koji su prepoznali negativne posledice droge, pokušali su da ograniče upotrebu ali su u tome bili uglavnom bezuspešni.
Drugi svetski rat bio je ne samo najdestruktivniji, već i najviše farmaceutski podstaknut rat u istoriji čovečanstva. Svakako da ne možemo da idemo toliko daleko da sve akcije ovog perioda pripisujemo činjenici da su akteri bili pod dejstvom. U istoriji ništa nije toliko jednostavno. Ipak, vredno je pažnje osvetliti novu perspektivu u razumevanju psihologije i sociologije nacizma o kojoj se ne piše u udžbenicima. Ali, bitke Drugog svetskog rata nisu jedine u kojima je metamfetamin istaknuti učesnik. Danas se stimulansi koriste u borbi protiv ispitnih rokova, sportskih protivnika, borbi protiv dosade. Iz tog razloga je neophodno podizati svest i edukovati ljude o istoriji, prirodi, efektima i rizicima ovih droga u cilju suzbijanja mogućih negativnih posledica konzumiranja.