Autorka: Luna Popović

-Brate, ’si čuo da će legalizovati vutru?

-Ma nema šanse to u Srbiji. Mislim ja da se pitam sve bi bilo legalno, k’o u Amsterdamu.

-’Si normalan, tebra, treba klošari da mi overavaju po ulici. Vutra i ds okej, al pajda!? Ma beži…

Ovo je minimalno parafraziran transkript razgovora kome sam prisustvovala, a rešila sam da ga iskoristim kao uvod i finu ilustraciju relativnosti subjektivnog vrednovanja različitih psihoaktivnih supstanci i pitanja njihove legalizacije. Čime se ljudi vode kada daju svoju procenu? Opšteprihvaćenom podelom na teške i lake droge; na lekovite tj. one koje se mogu korisiti u medicinske svrhe, i klupske, odnosno one “što te niko nije terao da uzimaš, sam si hteo”; na sve-osim-heroina i heroin… nemam pojma, ali verujem da većina ljudi misli da je jedan od najvažnijih razloga zbog čega su neke supstance legalne, dok druge nisu (ne)bezbednost njihove upotrebe. Ipak, nije to baš tako u praksi.

NIJE ZLATO SVE ŠTO SIJA, NITI DROGA SVE ŠTO PRIJA (I ŠTETI)

U prilog tome idu podaci jednog istraživanja iz 2010. godine u kome su naučnici rangirali različite supstance po šteti koju nanose korisnicima i društvu, uzimajući u obzir različite aspekte, kao što su zdravlje, ekonomija i stopa kriminala. Na vrhu liste, kao najštetnija supstanca, našao se – surprise, surprise – alkohol. Na dnu ove liste kao najmanje štetne supstance bili su MDMA, LSD i pečurke.

Dakle, ako opasnost i šteta nisu kriterijumi po kojima se odlučuje o statusu neke supstance, šta je onda? Pa, kao što omiljeni status veze milenijalaca na fejsu 2012. godine kaže – komplikovano je. Kada se razmatra ovo pitanje moraju se uzeti u obzir i istorijski i ekonomski i pravni aspekti.

ORGIJE NA VUTRI – ISTORIJSKI I POLITIČKI KONTEKST

Mnoge supstance za koje je danas opštepoznato i prihvaćeno da su ilegalne, nekada su bile nekontrolisane ili korišćene u medicinske svrhe. Takvi su, na primer, kokain, amfetamin, opijati. Sa druge strane, alkohol koji danas spada u kontrolisane, ali opšteprisutne i lako dostupne supstance, početkom 20. veka je bio ilegalan.

• 

Prohibicija alkohola u SAD uvedena je kao mera smanjenja štete jer se verovalo da loše utiče na porodice i na decu. Ipak, ljudi su ljudi, pa su iskoristili ovu priliku za otvaranje underground barova, što je dovelo do pojave mafije, organizovanih krađa, samostalne proizvodnje alkohola sa nekim štetnim supstancama itd., zbog čega je oformljena i specijalna jedinica za suzbijanje kriminala u ovoj sferi. Kada je, opet iz društvenih, ekonomskih i političkih razloga odluka o zabrani proizvodnje, distribucije i prodavanja alkohola bila ukinuta, ljudi u poziciji moći, a čiji položaj je zbog toga bio na klimavim nogama, targetirali su novu supstancu – kanabis – kao i grupu ljudi – meksikance imigrante – koje će staviti na crnu listu. U medijima i propagandnim filmovima kanabis je prikazivan kao supstanca sa strašnim posledicama, a meksikanci koji su popularizovali rekreativnu upotrebu ove supstance kao kriminalci i silovatelji. I tako se u narodu proširi legenda o marihuani, đavoljoj biljci od koje “tinejdžeri polude i pređu na heroin, crnci zaborave gde im je mesto, a meksikanci siluju žene”, pa je i ona, uz neke druge supstance, najzad bila banovana. Sve odluke donešene u SAD proširile su se na druge države (zapadnog) sveta, što je rezultiralo međunarodnom konferencijom o opijumu.

OD SILVANE DO NIRVANE – KLASIFIKACIJA SUPSTANCI DANAS

Danas se sve kontrolisane supstance, od sirupa za kašalj do heroina, klasifikuju u 4 liste, prema štetnosti i stepenu kontrole, a na osnovu njihovog hemijskog sastava.

• U tabeli I nalaze se visokozavisne supstance sa velikom mogućnošću zloupotrebe. Primer ovih supstanci su kokain, heroin i kanabis.
• U tabeli II nalaze se supstance koje se koriste u medicinske svrhe i imaju najniži rizik od zloupotrebe, kao što je, na primer, kodein. 
• U tabeli III nalaze se preparati koji sadrže supstance iz tabele II i za koje se smatra da ne postoji rizik od zloupotrebe. 
• I na kraju, u tabeli IV se nalaze naročito opasne supstance već izlistane u tabeli I, za koje se smatra da je medicinska upotreba naročito mala ili nepostojeća. 

Dakle, ako neka supstanca ispunjava kriterijume na molekularnom nivou, svrstaće se u određenu grupu supstanci koja je na jednom od ova četiri nivoa. Ovakvo određenje i klasifikacija su razlog nastajanja novih psihoaktivnih supstanci, poznatih i kao dizajnerske droge ili legal highs legalnih high-alternativa koje nastaju upravo menjanjem hemijskih veza supstanci koje se nađu na listama kontrolisanih, što je najlakši način za obilaženje zakona (ali i za doživljavanje nepredviđenih i neželjenih efekata zbog nedovoljne ispitanosti te nove supstance).

Ovo je trenutak gde verovatno treba napraviti pauzu i osvrnuti se, jer verujem da sam većinu vas izgubila još par redova iznad kad ste pročitali da je kanabis svrstan u isti koš kao i heroin. I sad vi negodujete u sebi i kažete “vutra nije droga, nego lek” i “naučno je dokazano da kanabis ne izaziva fizičku zavisnost” i sve ostale argumente koje navode, između ostalog, i organizacije i stručnjaci koji se zalažu za promenu statusa kanabisa. Pa, iako je od decembra 2020. na nivou Ujedinjenih Nacija kanabis uklonjen iz tabele IV, pitanje njegove dekriminalizacije ili legalizacije ostaje aktuelno, s obzirom na to da je to odluka koja se donosi na državnom nivou. Zašto sada, kada su neka nova vrata otvorena, neke države i dalje ne žele ni da čuju za promenu statusa kanabisa? Iskoristiću marihuanu kao primer, mada isto važi i za sve ostale supstance.

€KONOM$KI FAKTORI

Pored istorijskih i političkih faktora koji su uticali kako na narativ, tako i na pravosuđe, ekonomski faktori takođe imaju značajnu ulogu. Money makes the world go round, pa isto tako utiče i na odluku o zakonskom statusu supstanci. Vašington i Kolorado, na primer, zaradili su oko 1.8, odnosno 1.6 milijardi dolara samo od poreza, od kako su dozvolili rekreativnu upotrebu marihuane i na taj način pokrili dobar deo duga u svojim kasama. Ipak, mora se imati na umu i politička orijentacija većeg dela populacije. Dok je ova odluka oberučke prihvaćena od strane građana Vašingtona, u konzervativnim državama to ne bi bio slučaj, pa tako zastupanje jednog ili drugog stava zavisi i od političkih poena. Takođe, država ulaže veliki novac u policijske programe za suzbijanje tržišta droge, što utiče na stavove kako ustanova,  i pojedinaca koji u njima rade, tako i generalnu populaciju.

Na kraju, kada je konkretno kanabis u pitanju, ne može se zapostaviti uticaj farmaceutskih korporacija koje ulažu milione u kampanje za borbu protiv legalizacije marihuane, kako bi zadržali monopol na tržištu. U državama gde je dozvoljena upotreba marihuane u medicinske svrhe doktori je sve češće prepisuju umesto tradicionalnih analgetika, što značajno smanjuje prihode farmaceutskih kuća.

Pitali ste se, sad čitajte. Upozorila sam vas još na početku da je komplikovano. Al’ obično tako biva – ne postoje jednostavni odgovori na značajna pitanja. Istorijski i politički kontekst oblikuju uverenja ljudi, koje pak donosioci odluka moraju uzeti u obzir kada donose neke ekonomske odluke u kojima mnogo različitih strana vidi potencijalnu dobit ili štetu. A onda na sve to, ko kec na deset, dodju i neki problemi pravne prirode. Imajući sve ovo na umu, duhovita scena iz Pineapple express-a u kojoj Džejms Remar proglašava stavku 9 ilegalnom na osnovu sedam i po minuta ispitivanja na naduvanom Bilu Hejderu deluje sve manje smešno i sve više kao realan odgovor na pitanje: zašto su neke supstance legalne, a druge ne.