Autorka: Dunja Parežanin
Mogli bismo reći, sve je zavisno od konteksta u kome se odvija, pa tako kultura dobrim delom oblikuje način na koji ćemo posmatrati određene pojave. Psihoaktivne supstance nisu izuzetak. Narativi koji stoje u osnovi uverenja o konzumaciji i dejstvima pojedinih droga kreiraju realnost u kojoj one ne donose apsolutno ništa dobro, makar u većini slučajeva. Ovo važi za današnji, zapadnocentrični narativ. Međutim, postoji niz supstanci za koje se veruje da su isceljujuće i koje čoveka dovode u kontakt direktno sa Bogom.
Termin enteogeni skovan je kako bi se naglasila religijska upotreba ovih supstanci i kako bi se označilo mistično iskustvo koje ove supstance donose sa sobom. U užem smislu enteogeni bi se odnosili na “biljke koje donose vizije” i koje se koriste u šamanskim ritualima i ceremonijama, dok bi u širem smislu mogle označavati i prirodne i sintetičke supstance koje izazivaju slična stanja svesti.
U daljem tekstu malo detaljnije ćemo se posvetiti predstavljanju jednog enteogena- Tabernanthe iboga-e koja je karakteristična za afrički kontinent.
Naime, prva evropska znanja o ovoj čudesnoj biljci potiču iz sredine 19. veka, kada su francuski i belgijski istraživači izveštavali o zimzelenoj biljci za koju je domaće stanovništvo verovalo da je potentna i moćna, ali i da je veoma dobar afrodizijak. Starosedeoci Gabona i Konga, gde iboga jedino i raste, ukazivali su na još snažnije mogućnosti ove biljke- da stvara vizije, a čak i da dovodi do smrti u slučaju većih količina. Zanimljivo je i da su gorile i druge životinje dolazile u kontakt i koristile ibogu. Iako za evropljane poznata tek od sredine 19. Veka, ova magična biljka korišćena je mnogo i pre u afričkim plemenima, a naročito u okviru Bwiti religije, koja je jedna od zvaničnih religija u Gabonu.
Zapravo, iboga je sastavni i neizostavni deo većine rituala i praksi Bwiti religije- rite of passage (u ritualu prelaska/ prolaska) kao i u ritualima inicijacije. Ovi rituali sprovode se po kalendaru koji je sličan hrišćanskom, ali je razlika u tome što se sprovde noću. Pristupnik Bwitiju u svom ritualu inicijacije ima zadatak da konzumira ibogu malo po malo naredna tri dana i noći. On treba da leži na podu, a kao podršku ima svog “oca” i “majku” na ovom putovanju. Ostali članovi su dobrodošli da se pridruže i pruže podršku svom budućem saborcu. Svest onoga ko se inicira prolazi kroz sve zahtevnije i komplikovanije promene i čini ga odvojenim od spoljašnje realnosti. Kako bi proverili da li je osoba duboko, u “srži života”, trećeg dana ga uštinu i ako se on ne pomeri, to potvrđuje dubinu iskustva koje ova osoba prolazi. U toku ovakvih iskustava mogu se javiti razne vizije koje imaju i subjektivno ali i kulturološko značenje; to mogu biti Isus Hrist, Sveti Petar ili samo božansko svetlo i ovi ili bilo koji drugi entiteti otkrivaju novo ime iniciranog.
Kao što smo mogli videti Bwiti zaista veliki deo religije posvećuju ibogi i psihodelicima uopšte. Oni veruju da su halucinogeni i lično iskustvo pravi način za uvođenje nekoga u svoju doktrinu. Bwiti je otkrivajuća religija u smislu da se neprestano otkriva svakom pojedincu tokom inicijacije.
S obzirom da se iboga zaista pokazuje kao vredan i magičan alat za uspostavljanje bližeg kontakta kako sa sobom tako i sa božanstvima i da ima značajno isceljujuće dejstvo, postala je veoma popularna u zapadnoj civilizaciji (poput pejoti kaktusa ili ajavaske). Mnogi ljudi u potrazi za sobom pristupaju ritualima i putovanjima koja im mogu otvoriti nova vrata, ali veoma je bitno ne zaboraviti da smo ipak mi ti koji kroz ta vrata moramo zakoračiti.
Enteogeni u širem smislu shvaćeni, mogu biti sjajno sredstvo za dostizanje unutrašnjeg mira i razumevanja sebe, pa samim tim mogu biti i moćan alat u koliko bi se koristili u terapijske svrhe. Međutim istraživanja na ovu temu su veoma ograničena s obzirom da je u velikom broju zemalja veliki broj ovih supstanci ilegalan. U nadi da će menjanje narativa oblikovati malo drugačiju i otvoreniju realnost, ostavljam čitaoce ovog teksta da istražuju ovu temu, do nekog narednog susreta između redova.